тровати све више и више, док једног дана не наступе зле последице тровања, смрт или тешка болест.

„Дакле, кад је питање како се и којим се отровом може данас отровати човек, па да не умре одмах и да му се одмах не позна да је отрован, но да последице тровања наступе тек доцније — на то питање одговор би гласио овако:

„То дејство може се постићи многим отровима, свима тако званим отровима алкалоидима — но за то је потребно да се отров узима стално у омањим дозама, а у подужем року.

„Тако се данас често врши нехотично тровање; на прилику кад човек једе накисела јела из некалаисаних судова; или као што је споменути случај од употребе белила (сириџика), спремљена од живе.

„За поступно тровање поступним узимањем може се употребити од обичних познатих ствари жива, сичан, татула, велебиље (беладона) и много што шта друго.

„Као јаки отрови, који, узети у потребној дози, производе тако рећи тренутну смрт — то су цијан-калијум, стрихнин, плава киселина и друге. У јаке отрове спада и морфијум.

„По дејству своме отрови се могу поделити на отрове који дејствују кроз стомак, и отрове