„Тако исто знају за многе чудне отрове и дивљачка племена у средњој Африци, као и америчка индијанска племена, код којих је особито на гласу чувени отров куруру („кураре“) у који они умачу своје стреле и трују њиме врхове својих копаља, како би непријатељу нанели што сигурнију смрт.

„Овај страшни отров дејствује на нервну систему тако да у маху наступа укрућеност (парализа) у свима деловима тела; мишићи као да се окамене и човек на једанпут постаје потпуно узет.

„За овај отров једва се у новије доба дознало само толико, да га дивљаци справљају од сока једне биљке америчке, мешајући у њега и отров од змије. Али како се све то спрема, т ј. како то дивљаци спремају — није се могло тачно сазнати, пошто они све то крију као своју племенску тајну, коју нико не сме издати. (Кураре — познат у медецини није исто што и индиски куруру).

„Дакле онаквих отрова, за које се ви нарочито интересујете, поглавито с особином да дејствују тек доцније и да не пада у очи да је болест морала доћи услед тровања — таквих је отрова било и јамачно их на Истоку има и данас, но наша модерна наука не зна за њих.