— Него за што?

Преместиће тебе, па то неће ваљати!..

— Што неће?.. Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље. Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту. Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас! За сад радим кријући, после ћу јавно!...

— А ако те отпусте из службе?

— Мислим да неће. У противном нек буде и то!.. Зар је мало хлеба?..

Поп Живко га гледаше са неким поштовањем. Њему се особито допадала озбиљност лица његова.

Ручак је био већ на асталу. Седоше и ручаше.

Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао. Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.

Учитељ леже.

Гледао је своју будућност пред собом. Напори у школи, борба ван школе. Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи. У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи. И ишао је даље. Свуда је радио за своје убеђење. Пред њим стајаху и његови противници. То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак