— Ја сам дознао нешто.

— А шта? — упита учитељ.

— Проказали су нашу дружину.

— Проказали?!.. А ко? упита учитељ изненађен.

— Један наш угурсуз. Јованов брат. Петар.

— Не знам га — рече учитељ.

— Та једна улизица, бога ти!...

— А ко ти је казао?

— Поп Лука. Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.

— Од кога је он чуо?

- Из уста самога капетана. Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити.. Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.

— Разуме се — рече учитељ хладно.

— Зна да си ти пис’о и оне дописе. И то му Петар каз’о.

— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...

— Није брате! Разабр’о он то код канцеларије. Петар ’оће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану. Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице. Други нико није више био...