IX.

СРЕЋА ИЗ НЕНАДА

Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б... Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра. Ваздух претежак. Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.

Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом. Но све му ништа није полагало... Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.

— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније! Да ми је се само шуме дочепати!... Мука је то, кад човек обећа!

Прође поред једне њиве на којој радише радини.

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца