— Начинио сам, господине. Извол’те!

И Петар предаде молбу капетану.

Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.

— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.

— За то сам ја вама и дош’о. Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.

— Тако је, вели Ђока.

— А опет вама, господине, неће бити џаба. Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава. Ево вама — јабуке ради — ово!

И ту спусти један фишечић капетану у руку.

— Вала, Перо, вала’

— А... није то ништа, господине.

— Него знаш шта?

— Изволите! — рече Пера.

— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!

— Сачувај боже, господине!

— Ја те молим!

- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.