— Однеси ово нека се заведе. Кажи томе сељаку нека уђе.

Пандур узе акта и изађе. Мало за тим уђе Марко.

— Ево. ово ћеш дати кмету.

— Јеси му ти ’вод напис’о?

— Јесам.

— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?

— Све је ту!

— Е, ’вала, господине!

— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.

Он се рукова.

— Да бог да у здрављу, Марко!

Марко оде.

Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.

- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!.. Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било... Ко ли ће то бити? Који је тај што то бушкара? Сељак није. Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...

Пандур уђе.

— Газда Ђока жели да се састане с вама.

— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.