— Дођо’, вала, па му ти пресуди. Ето, ’вако сам ја... То је у потесу знаш. А ’вако је Иван...

— Који Иван?

— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић. Он је син онога Симуле што је умро на робији па....

— Добро, добро! Што ме се тиче Симула и робија? Шта је било са тобом и Иваном?

— Ја!.. Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж... И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице. И вели: ’оће да купи...

— Па?. упита капетан.

— А ја не дам!

— Па не дај!

— Јес, ал’ он ’оће да се туче!

— Па нек се туче, шта се тебе тиче?

— Море, оће да бије мене на моме имању!

— Па јеси јављ’о кмету?

— Јесам.

— Па шта ти је он рек’о?

— Вели: нек те бије, право има! А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...

И узе засукивати ногавицу.