— Нек, чека!
Пандур затвори врата.
Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.
Пандур се појави.
— Пусти тог сељака овамо.
Уђе један сељак, омален и поцепан.
— Помоз бог, господине!
Он климну главом.
— Шта ћеш?
— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.
— Каким послом?
— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.
— Одакле си?
— Ко, је л’ ја?
— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.
— Ја сам ти, брате мој, из К...
— Како ти је име?
— Питаш мене?
— Тебе јабоме! Не питам, ваљда мог оца!.
— Марко.
— А презиме?
— Рајић.
— Па, којим си послом дошао до мене?
