ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...

— Тако је! Живио те бог!

— Сад, браћо, да изаберемо старешину.

— Ја предлажем оца Дамњана. Прима ли се? упита поп Лука.

— Прима се!

— Хвала вам, браћо, на поверењу. Гледаћу да га оправдам!

— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?

— Ја ћу! — рече учитељ Јова.

— Браћо! — рече поп Дамњан. Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити. Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.

— ’Оћемо, Оћемо!...

— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...

Неки се поздравише одмах и одоше. Попови и учитељ осташе да вечерају.

Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.