— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!... Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...
— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.
— Што лажеш, Циганине? — пита онај.
— Што да ти лажем?
— И ја се чудим: што лажеш!
— Јеси ти!
— ’Ајд’, не лажи!
— Не лажем тако ми стреће моје!.. Мулим ти, гмете!...
— ’Ајд, ајд!... Узми смоле па намасати! — вели кмет.
— Не можи, буга ми!
— Шта не може! Пробај!
— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.
— Де, свирај једну!
И опет окретоше свирати.
Учитељ извади сат.
— Шта гледаш?
Прошло пола ноћи — рече он.
— Па шта је?
— Ваља спавати.
— Што више спаваш — мање живиш. Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца