— Кмет испи до дна.
— Наслужише учитељу.
— А... нећу ја!... Имам ја чашу!...
- Реда је!... Реда је. Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.
— Ама, браћо, много је ово!... Ко ће ово попити? — рече он устежући се.
— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.
Он зажмури, наже и попи.
Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:
— Може!
А други
— Не може!...
„Ђуровача“ је ишла од руке до руке. И сваки ју је „поштено“ испијао. Цигани опет почеше стругати по жицама. Један се од њих озбиљно наљутио, виче:
— Што ти је криво моје шјемане?
— Ама нисам ја.
— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.
— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.
— Шта је то? — пита кмет.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца