Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:
„Зелен листак са горице слеће, „Милан војску са границе креће „Склон’ се с пута сејо Иванова „Нек пролази војска Миланова.
— Пиј!
- Доста је!
— Шта: доста? Доста је кад туку!...
И опет чаше зазвече.
— Ама чујеш ти, кмете!
— Шта је?
— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!... Дај ми чашу! — викну један комшија.
— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.
Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.
— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.
— А... јок!... Ти си домаћин; ред је да наздравиш.
Он узе чашу.
— Е... за здравље моји’ гостију. Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!... Вала, браћо, који сте ми дошли!. Спаси бог, учо!...
— На спасеније.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца