V
„ТРАПАВИ“ ДАНИ
Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити. Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их. Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.
Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини. Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“. Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница. Људи су доносили свега: и јела и пића. Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.
Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће. Људи се почеше љутити.
