управљаху земљом. И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...

Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.

Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се. Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.