— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама... Ти имаш „Стражу.“

— Имам.

— Молим те, да ми даш да је прочитам. Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...

— Што нећу дати? Ево је! — рече учитељ и извади књиге.

— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.

— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.

— Славе ти, како си је набавио?...

— Лепо. То није тешко у Београду. Они би боље учинили да је нису забрањивали. Овако су само учинили да се тај часопис више чита. Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.

— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу. Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?

— О!... те још како!... Умеју чак и станове да претурају. Полиција једнако трага.

— Па, нађу ли код кога?

— Нађу, али ретко.

— Шта раде с њим?

— Ништа. Одузму књиге и казне новчано. Питају, од кога си добио, и т. д. Разуме се, да нико неће казати растурача...