— Дакле ви сте?

— Ја!.. Али, молим те, говори и ти мени ти!

— Лепо!... рече учитељ.

— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.

— Хоћу.

— Бар да се наразговарамо сити!... Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге. Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!... Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом. Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас. Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!... Па како?... Имаш ли породице?

— Имам и оца и мајку.

— То је добро...

— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.

Што ће то?... Ти си тек доселио; то ти није било нужно.

- Служи се, молим те!... Ваљда ћу те угостити ручком! Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...

Попа се послужи.

— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.