IV

ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ

Попа је био школски старатељ. Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.

Нађе учитеља где хода по авлији. Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.

— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.

Уђоше у собу.

— Седите.

Попа седе. Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.

Гле!.. Ви имате доста књига, господине!

— Та... нешто мало — рече учитељ.

— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?

— А... молим, молим....

Попа стаде претурати. Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да