IV
ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ
Попа је био школски старатељ. Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.
Нађе учитеља где хода по авлији. Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.
— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.
Уђоше у собу.
— Седите.
Попа седе. Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.
Гле!.. Ви имате доста књига, господине!
— Та... нешто мало — рече учитељ.
— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?
— А... молим, молим....
Попа стаде претурати. Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да
