му је хтела за њом; срце га је вукло њој. Како би срећан био да је она сад крај њега! Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.

Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...

Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...

Опростите! Нисам му казао имена.

Име му је Јова Васић.

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца