тражићу и за вас! Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе. О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим. А сад, браћо, још једаред хвала вам!.. Живели!..

— Живео!.. Живео! грмео је народ.

Сад је тек настало право весеље. Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником. Чак и газда Ђоша приђе.

— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!

— Хвала, газда Ђошо!

И пољубише се.

Онда сви онако у друштву одоше у мејану.

— Ређај астал уз астал! викнуше неки.

Мејанџија одмах послуша.

Поседаше по реду. Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.

— Вина донеси!

Мејанџија доносаше. Чаше су звечале.

— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.

— Бог те чуо!

— Срећан дан!

— Амин да бог да!

— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!