— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.

— Милан Гујић из С...

— Алал му вера!

— Бо’ме тај помера даску!

— А помера ја!

— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?.. Ово су људи!..

— Потрчи! Потрчи!.. И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!.. Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..

— Добро, Милане, добро!

— Сви се за добро богу молимо!...

— Тако је! Тако је!.. вели окупљени свет.

— Па лепо, лепо!.. Нека вас поп усрећи!...

— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!... Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!.. Сви могу викати на попа, само ти ћути!...

— Тако је!.. Тако је!..

Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.

Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.

— Вала, чико, ти му очита!