— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар. Нека буде у општинској судници.

— Најбоље и јест.

— За то сам тако и наредио.

— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.

— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.

„Не може отрпети да га не уједе.

— А... ја ћу на дужност.

— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“

Капетан не рече речи.

Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.

Дигоше се судници.

Свет се искупљаше. Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:

— Браћо! Данас треба да се изврши избор народног посланика. По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор. Изберите и’...

— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.

— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.

— Примамо! Примамо! — гракну народ.