Весеље је трајало до зоре. Свирачи су свирали; сви су певали. Ту је отишло ваздан здравица.... Весеље беше не описано.

Сутра дан је продужено... И тако — весеље је трајало три дана...

Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије. Подолазили су иза ране зоре. Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима. С места се видело да је капетан попустио.

Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.

— Шта ћете пити? — питаше их он.

Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:

— Каву.

Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.

— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?

— Шта? — упита поп.

— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.

— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца