Он пође, али посрте. Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...

Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...

Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига. Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.

Сврши и четврти разред гимназије. Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње. Распуст је провео код куће.

Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим. Благодјејање у гимназији мало. Он се пријави за испит у учитељску школу. Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време. И положи испит и примише га за питомца.

Ту беше друкчије. Он се нађе у „општежићу“. Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани. Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања. Беше га стид да призна:

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца