— Иш’о би, ама не могу!.. Знаш да сам се опио ка’ клин!

— Добро, ти лези! Ето кревета.

„Јевта леже. Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.

Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао. Дочекаше га са пуним чашама. Ту се изљубише као на Божић.

— Добро нам дош‘о!

— Боље вас нашао!

— Срећан наш празник!

— Амин да бог да!

— Седи!... Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!... Марушко!.. Дај — де твом будућем једну чашу!

Мара донесе.

Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:

— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!... Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!.. Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој. Живео Књаз!.. Живела Књагиња! Живело чедо њихово! Живели нови министри! Живео народ српски!..