Ал ако не може однети — може оборити!... Како си?.
— Хвала богу!
— Нека богу ’вала!
— Камо писмо?
— Ево га!..
И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао. Он га извади.
— На! — рече.
— Јова погледа на адресу. Беше упућено на њега. Он отвори.
Поп Живко писаше.
„Драги Јово.
Вечерас сам стигао од вароши. Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала. У новом министарству је и Гарашанин. Дођи и то одма. Све је наше друштво код мене. По Јевти шаљем коња.
Грли те
твој друг
поп Живко.“
Јова пун радости. За час навуче одело. Јевту питаше где је коњ.
— Ето пред капијом.
— Хоћеш ти ићи?
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца