Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.
— Дамњане! - Шта је?..
Он заусти.
— Ах! Јо-о-во бра-ате!
И ту га загуши јецање....
Јова га не хтеде дирати. Нека му сузе олакшају бол на срду...
Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....
Дуго, дуго је плакао. Кад се примирио, он се подиже. Јова је стајао уз прозор. Чим се он подиже Јова приђе.
— Шта је, Дамњане?
— Оптужен сам грозно!...
— За што?
— За ванбрачан живот.
— С ким?
— Са мојом таштом?
Јова се скамени. Учини му се да није добро чуо.
— С ким велиш? — упита га по ново.
— Са мојом таштом!..
— Ама није могуће?
— Са свим могуће!
— А ко те тужи?
— Илија Кончаревић.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца