- А... ти си Јово?
— Ја сам. Шта ти је?.. Што се ниси увратио?
Он врати коња назад. И Јова се врати у авлију.
Одјаха коња и пође посрћући.
Јова не могаше да се начуди шта му је. Очи су му мутне и закрвављене а посрће!.. Да није пијан?
— Није! — Мишљаше Јова. Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало. Најзад шта му знам?...
— Хајде у собу.
Он пође с њим.
— Седи.
Он седе.
— Шта је!.. Што су те звали?
Он ћуташе.
Јова се чуди само.
— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...
Па застаде.
— За што?
Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну. Јова га дочека на руке.
— Дамњане!... Шта је теби? — упита Јова пренеражено.
Он бризну у плач.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца