— Господине!
Он ћуташе.
— Господине! — викну мејанџија по други пут.
Он диже главу.
— Јесте ли здрави?
— Јесам.
— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.
— Опремите ми коња.
— Добро сад ћу.
— И дајте рачун.
Мејанџија оде и врати се са рачуном. Он исплати.
— Јел изведен коњ?
— Јесте.
Он устаде и узе штап.
— Збогом!
— Збогом пошли, господине!
Он опкорачи коња и оде. Мејанџија гледаше за њим зачуђено. Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:
— Буди бог с нама!... Шта је човеку?...
Изјахао је из вароши.
Зној га облио свега... Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца