XIV.

19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.

Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој. Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:

— Ај’ој тужна ти сам!

...Није и’ ни срамота!.. У по дана се загрлили!...

Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше. Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.

— Је ли за мене?

— Није него за попу, — рече овај.

И пружи писмо поп Дамњану.

У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца