Наша кућа мора бити чиста као кошница! То ће бити моја брига. Све ја то умем; мајка ме научила!... Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене... Је л да ће то бити дивота?

Он климну главом. Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.

— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело.... Па онда седнем до тебе те ручамо. После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....

Застаде.

— Но, шта је?

— Боже!.. Ала ја брбљам! А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом.. Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..

Јова је поглади по коси.

— Говори, чедо, говори!... Ти ћеш ми бити мој разговор. Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...

Она се загледа у њега... Онда се од једаред трже.

— А књиге?

— Ето их! — рече он.