Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....
У тај пар изађе поп Живко.
— Јесу ли готова кола?
— Готова, попо.
- Шта ви радите?
— Ништа, разговарамо.
— И гледамо цвеће, — дода Мара.
— Оћеш ти с нама, Јово? упита поп.
- Нећу, попо.
— Добро би било да дођеш сутра.
— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.
— „Не знам ’оћу ли моћи“ ? А што нећеш
— Имам посла.
— Имаш и код мене посла.
— Збиља?
— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?
— Доћи ћу.
Изађе Марина мајка из куће. Поп Живко седе са њима на кола те одоше.
И Јова са поп Дамњаном оде. И гости се разиђоше. Оста само домаћин са домаћима.
