Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....

У тај пар изађе поп Живко.

— Јесу ли готова кола?

— Готова, попо.

- Шта ви радите?

— Ништа, разговарамо.

— И гледамо цвеће, — дода Мара.

— Оћеш ти с нама, Јово? упита поп.

- Нећу, попо.

— Добро би било да дођеш сутра.

— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.

— „Не знам ’оћу ли моћи“ ? А што нећеш

— Имам посла.

— Имаш и код мене посла.

— Збиља?

— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?

— Доћи ћу.

Изађе Марина мајка из куће. Поп Живко седе са њима на кола те одоше.

И Јова са поп Дамњаном оде. И гости се разиђоше. Оста само домаћин са домаћима.