— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа. Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“
— Тако је! — рече поп Живко.
— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.
— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.
— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.
— Дакле — рече поп Дамњан.
— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника. А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.
— Тако је!
— Гледаћемо — рекоше остали.
— Сад да уговоримо састанак.
— Где ћемо?
— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:
— Кад?
— Јавићу вам.
— Свршено?
— Свршено!
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца