XII.

НА КРШТЕЊУ

Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући. Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д... Морао је преноћити.

Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу... Освртао се тамо амо. У грудима му беше, као да је неко ватру наложио... Кајао се, ужасно се кајао што је остао.

— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!.. Мој мили анђелак!... И ја легао!.. Идем с места... Како ће се она обрадовати кад ме види! Поруменеће они бели обрашчићи!...

Идем, идем!

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца