је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!.. И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.

Стигоше већ и у варош. Он се скаменио гледећи оне куће. Одсели су у једној мејани и ручали. Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију. Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава. Он их прими лепо. Поседеше мало. Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио. Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много. Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу. Рече учитељу да га упише у четврти разред. Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.

И уписаше га у школу и они одоше кући. Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.

Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио. Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.