— И тамо ћу.

— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.

— Он неће ићи са мном!

— За што?

— За то што ми прети! — рече Јова... Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.

— А кад ја заповедам!

— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.

— Оћеш ти мени заповедати, дроњо један! А?... Што наредим оно бива!

— Молим вас, господине! И ја служим ову државу.

— Па шта је с тим?

— Ја мислим: да нисам дроња!.. А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.

— Познато ми је. Па шта?

— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.

Капетан Сава поћута, па онда рече: