— Ајд у апс.
Јова изађе.
Пандур иђаше за њим. Отвори апсану и Јова уђе у нутра. Брава шкрипну.
— СеФте! — рече он.
Погледа у наоколо. Зидови црни, неокречени... По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике. Кроз малени прозор улажаше мало светлости.
— Требао сам искати решење... Ал која вајда!... Нек носи ђаво!.. Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.
Направи и запали цигару.
Таман повукао неколико димова, брава шкрипну. На вратима се указа пандур.
— Ајде!
— Куда?
— Зове те господин.
Он изађе пушећи.
— Баци цигару! — рече пандур.
— Што?
— Баци тако. Идеш пред власт па с цигаром.
— Ја овако....
Уђе у канцеларију.
— Па баш ниси?
— Нисам.
— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.
