— Ајд у апс.

Јова изађе.

Пандур иђаше за њим. Отвори апсану и Јова уђе у нутра. Брава шкрипну.

— СеФте! — рече он.

Погледа у наоколо. Зидови црни, неокречени... По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике. Кроз малени прозор улажаше мало светлости.

— Требао сам искати решење... Ал која вајда!... Нек носи ђаво!.. Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.

Направи и запали цигару.

Таман повукао неколико димова, брава шкрипну. На вратима се указа пандур.

— Ајде!

— Куда?

— Зове те господин.

Он изађе пушећи.

— Баци цигару! — рече пандур.

— Што?

— Баци тако. Идеш пред власт па с цигаром.

— Ја овако....

Уђе у канцеларију.

— Па баш ниси?

— Нисам.

— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.