— Само ми приђи!... Ја видим да сам овде међ курјацима. И ја ћу бити курјак!... Бар теби могу судити ако другом не!...

Опет зазвони звонце. Пандур се врати.

— Зовни — де га овамо!

— Јова уђе у канцеларију.

— Па баш ниси?

— Нисам!

— Ниси ништа говорио?

— Нисам!

— Ниси пис’о ни оне дописе у „Виделу“?

— Нисам!

— Ти онда знаш ко је.

— Не знам!

— Ни то не знаш?

— Не знам!

— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?

- Не знам!

— Е сад ћеш знати!

— Добро!.

— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?

— То није!

— Па што не кажеш?

— Не знам шта да кажем! То о чему ме питате није ми познато!