— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.

За то се време већ био прибрао.

— Дакле: ниси?

— Нисам.

— Што имаш посла са поп Дамјаном?

— То ми је питање чудновато! Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет. Ја мислим да по мојој „Педагогици!...

— Каква „Петагогија? Баш си ти нека „Петагогија!... Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...

И дрмну меденицом.

Пандур уђе.

— Води га у апс! — викну капетан.

— Полази! — рече пандур.

Јова пође.

— Оћеш да признаш? — упита капетан.

— Не знам шта?

— Да си скупљ’о састанке.

— Нисам!

— Терај га.

Он изађе с пандуром.

— Славу ти твоју!.. Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.