— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља. Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!.. Она подмеће груди... Их!...

И он скочи са постеље...

Можете мислити како је спавао!..

Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.

Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.

Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп. Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.

Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.

Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.

Иђаше сасма равнодушно. То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.