јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.
— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.
— Добро!.. Ја сам већ разумео!.. Ти велиш доћи ћеш сутра. Добро! Ево ти ово писмено... Лаку ноћ!...
Остави позив на астал па изађе.
Јова узе позив.
- Зове те? — упита поп Дамњан.
- Зове!
— За што ли је?
— Због састанака.
— Зар дознали?
— Дознали.
— Ко им достави?
— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.
— Па шта мислиш?
— Ићи ћу.
— Затвориће те.
— Ако!
— Ниси треб’о љутити ову рђу. Не знаш какав је подлац!
— Зар још и њему да клањам?
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца