— Тиче ме се! Чекам ја тебе воде има три сата.

— Што си ме чек’о? Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.

— А кад би дош’о?

— Сутра.

— Знам ја то!... За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.

— Ноћас?

— Ноћас, ноћас!

— Само то неће бити!

— Шта велиш?

— Ја нећу да идем ноћас!

— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.

Јови сенуше очи.

— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!... На поље!..

Пандур стукну у назад. Поп Дамњан се умеша.

— Немој Јово, остави се сад тога!

— На поље!.. На поље!.. — цикаше Јова као гуја.

— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!.. Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш... Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта,