— Не мораш да идеш вечерас. Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.
— Ал он ће доћи овамо. За то је мене и посл’о попа.
— А где је попа?
— Он оста код чколе.
— Морам ићи! — рече Јова.
— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.
— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!
И узе се поздрављати.
— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.
И пођоше он и Мара да га испрате.
— Знам за што зове.
— Не мари ништа. Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.
Дођоше до савијутка.
— Братите се. Збогом оче Живко!.. Збогом! госпођице!
Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.
— Збогом пош’о Јово! — рече попа.
— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца