II
УСПОМЕНЕ
На вратима га дочека послужитељ. Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе. Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.
— Од куд овај кревет?
— То је општински — одговори послужитељ.
Виде и астале и неколико столица... Био је потпуно задовољан.
— Шта ћеш за вечеру, господине?
— Нисам гладан — рече он.
Послужитељ изађе.
Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену. Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила;
