— Готово, вала!.. Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.

— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.

— Шта ви радите?

— Ето, господине, разгледам теткину башту. Јелте да има лепог цвећа?

— Заиста! — рече Јова.

— Погледајте само!.. Не знате који је цветак од кога лепши!.. Да и вама узаберем!..

— Благодарим! — рече Јова од свег срца.

Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.

— Оћеш ти, течо?

— Мени дај мало босиљка — рече попа.

Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.

— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!.. Ти рече да и ти имаш своју башту.

— О!.. разуме се, разуме се!

— Рада бих била да и њу видим!

— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.

Она погледа прекорно.

— Ти се мени увек ругаш! рече.

— Молићемо, молићемо!... Извол’те у башту.