X.

ШЕТЊА

Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио. Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:

— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..

И то га сневесели.

Поче се облачити. Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити. Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...

Вода за умивање, леген — све беше ту. Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.

Сви су били устали. Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.

— А... Јово!.. Фењер! Фењер!.. викну попа кад га угледа.

Метаподаци

  • Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
  • Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
  • Лиценца