сам пио под хладником... Е, тако! Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...

Би га стид!.. Он, образован човек, па да верује у те ситнице.

— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!.. Сви смо таки!.. Лаже сваки који каже да није сујеверан!. То смо ми посисали и с мајчиним млеком. Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!.. Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича... Човек је — човек! Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..

— Мојој вили име Мара!.. Сад сам заволио то име више свега!.. Она сад спава као анђелак а ја — ето!...

И опет устаде ходати...

Једва једаред реши се да се врати у кућу.

Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.