— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.
— Добро.
— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.
И Јова се насмеја.
— Не бојим се ја, попо, вештица!
Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.
— Јово!..
— Шта?
— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.
— А шта?
Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:
— Да није то?
Јова га разумеде.
— То је — рече. — Али од куд ти знаш?
— Тако ми се учинило... Па?
Јова саже главу.
— ’Ајд, ’ајд!.. Старије је јутро од вечера. Лаку ноћ!..
И оде да спава.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца