преставила мојим другарицама!.. Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..
— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.
Она се трже.
— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...
— Ти се баш заљубила у месечину!
— Ја волим месечину.
— Певај што год.
— Не могу, течо.
— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.
— О те још како! — рече попа.
— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.
Муке њене! Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!... Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:
— Коју ћете?
— Коју ти ’оћеш! — рече попа.
— Знате ли: „Еј пусто море!“? - упита Јова.
— Знам.
— Е, па ту! — рече попа.
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца