— Је л? — упита поп.
— Јест, богме!
— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.
— То неће никад бити!
— Збиља, учитељу!... Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?
— Море, мани!
— Што, мани?
— Тако!...
— Ти не радо о томе говориш!... Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.
Он дигао главу па гледи у једну јабуку.
— Је л, море? — упита поп.
— А?
— Чу ли ти шта ја питам?
— Чуо сам.
— Па што не одговараш?.. Или, можда, немам поверења?
— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.
— Па шта је онда?
- Није ништа!
— Како ништа?
Метаподаци
- Борци : роман из сеоског живота. Свеска 1 : ELTeC издање
-
Веселиновић, Јанко М. (1862-1905)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Народне радикалне странке COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1889 - Београд
- Лиценца